| dc.description.abstract | Вирус SARS-CoV-2, првобитно назван 2019-nCoV након његове прве детекције и карактеризације у Кини крајем 2019. године, је хумани коронавирус узрочник пандемије COVID-19. Почев од краја 2019. године до сада, широм света је инфицирано близу 140 милиона људи са скоро 3 милиона смртних исхода, што представља највећу пандемју коронавируса у новијој познатој људској историји. Вирус је зоонотског порекла, што потврђују сви литературни подаци и истраживања и верује се да потиче од слепих мишева са подручја југа Кине. Међутим сматра се да вирус није директно пренет са слепих мишева на човека, већ преко неког интермедијарног домаћина, који је још увек непознат.
Како се вирус ширио у хуманој популацији прво у Кини а затим и широм света, прво као појединачни, а затим су се пријављивали и све чешћи и учесталији налази SARS-CoV-2 вируса код прво кућних љубимаца – мачака и паса, а затим и великих мачака у зоолошким вртовима, и неких других врста животиња. Посебно је битно поменути крзнашице као што су визони и творови који су високо пријемчиве за инфекцију и за које је утврђено да могу пренети вирус на човека.
Циљ нашег малог истраживања је био утврдити да ли се приликом пандемије COVID-19 у Србији дошло до преноса вируса са људи на кућне љубимце – псе и мачке, колико је та инфекција учестала, да ли се присуство вируса и инфекције код паса и мачака може успешно детектовати у нашим условима, каква је клиничка слика SARS-CoV-2 инфекције код паса и мачака, могући епидемијски значај те инфекције за човека и друго.
Укупно је испитано 10 паса и 4 мачке и то брисеви (носни, ждрелни и ректални брис) на присуство вируса SARS-CoV-2 и крвни серуми на присуство специфичних антитела против поменутог вируса. Код једног броја животиња узорковања и брисева и крви је било вишеструко. Све испитане јединке су узорковане у Београду у периоду од октобра 2020. до априла 2021. године, а биле су у контакту са COVID-19 болесницима и то или су власници имали повређену инфекцију односно позитиван налаз на присуство SARS-CoV-2, или су то имале особе које су долазиле у контакт са испитиваним животињама. Присуство вируса је детектовано RT-qPCR методом („Charité-Berlin“протоколом) препорученом од стране Светске здравствене организације и високо специфичним баш за SARS-CoV-2, а присуство специфичних антитела против SARS-CoV-2 је тестирано комерцијалним ЕЛИСА тестом (ID Screen® SARS-CoV-2 Double Antigen Multi-species ELISA).
Присуство SARS-CoV-2 вируса је детектовано у носном и ждрелом брису једног пса и једне мачке, док је присуство специфичних антитела детектована код 2 пса (оба поларне расе), од којих је један поменути пас са позитивним носним брисом на присуство вируса, док код другог серолошки позитивног пса детекција вируса у брисевима није дала позитиван налаз. Код мачке са позитивним ждрелним брисом на присуство вируса још увек није тестиран крвни серум на присуство антитела. Сви позитивни узорци су утврђени код паса и мачке у првих 14 дана од контакта са позитивном особом на SARS-CoV-2. Негативни RT-qPCR налази су добијени на узорцима који су узорковани након 14 и више дана од потврђеног RT-qPCR налаза код власника или контакта са позитивном особом. Специфична антитела на SARS-CoV-2 код оба позитивна пса су детектована након 14 дана од контакта животиња са SARS-CoV-2 позитивним особама.
Ово су само прелиминарна истраживања која су још увек у току и која ће се наставити у наредном периоду. Питања на која треба дати одговоре јесу, колико је SARS-CoV-2 инфекција здравствени проблем паса и мачака, укључујући ту и „post-COVID“ период након инфекције, као и колики је епидемиолошки значај инфекције ових кућних љубимаца на појаву, генетске измене вируса и ширење у хуманој популацији. | en_US |
